Aleksandar Pavić

Zovem se Aleksandar Pavić.
Rođen sam 1990. godine u Sisku, u Hrvatskoj, a od 1995. živim u Srbiji.
Od 1999. moj dom je Aranđelovac — i tu sam i dalje.
Ne volim mnogo da pričam o sebi, ali mislim da je važno da znate odakle dolazim pre nego što zaronite u moje svetove.

Pisanje me prati otkad znam za sebe.
Još kao klinac sam crtao izmišljene junake, pravio svetove na papiru i pisao “gluposti” koje su mi tada delovale smešno, a sad nužno.
Sve je to bila jedna duga, tvrdoglava želja: da stvorim nešto svoje.

Pišem jer ne mogu drugačije.
Ne zato što mislim da imam nešto posebno da kažem, već zato što svetovi u meni traže da budu ispleteni.

Trenutno pišem fantaziju, mračnu, tešku, punu senki i pogrešnih bogova.
Ali ne mislim da ću uvek pisati samo to.
Žanr je samo forma. Ono što me zanima je duh priče, bez obzira gde je smeštena.
Bilo da su u pitanju mačevi i pepeo, futuristički haos, ili nešto sasvim treće — ako ima dušu, pišem ga.

Inspiraciju vučem iz svega što me je oblikovalo:
igre, muzika, filmovi, Lovecraft, filozofija, gnosticizam, tišina, bes, mitovi.
Ponekad ni sam ne znam odakle nešto dođe, ali kad dođe, tad pišem.

Ne znam šta tačno želim da čitalac oseti kad završi moje knjige.
Ne pišem da ostavim poruku. Pišem da bih pronašao smisao, makar na trenutak.
Ako čitaocima ostane nešto nakon poslednje stranice — onda je vredelo.

Kad ne pišem, trudim se da budem prisutan.
Volim tišinu, ali cenim smeh. Volim knjige, filmove, dobru muziku i ono što me najviše podseća da nisam samo pisac: imam porodicu, sina, život van rečenica.

Ipak, čak i dok radim obične stvari, u meni svet i dalje raste.
Svet koji jednog dana možda i ti upoznaš.

Aleksandar Pavić, autor serijala Tapiserija Sudbine.

📧 Kontakt: aleksandarpavic@outlook.com